Народна скупштина Црне Горе завршила је трећу читачку расправу о предложеном пакету амандмана на Закон о судству и Закон о Врховном суду. Парламентарна дебата трајала је три засједања и открила дубоке разлике у тумачењу кључних одредби, посебно у вези с механизмима именовања судија Уставног суда.
Контекст реформе
Реформа судства је једна од кључних одредница у Поглављу 23 приступних преговора Crne Gore са Европском унијом. Европска комисија је у посљедњем Извјештају о напретку из 2025. године истакла да Crna Gora треба да убрза имплементацију постојећег правног оквира, а посебно да ојача механизме за кажњавање дисциплинских прекршаја судија и тужилаца.
Предложени амандмани садрже неколико кључних елемената: нови систем оцјењивања судија, ревидирани поступак именовања чланова Судског савјета, строжу регулативу у погледу сукоба интереса и јачање капацитета Државног тужилаштва за поступање у предметима корупције.
„Реформа судства није само техничко питање — она је темељ повјерења грађана у правну државу. Без независног и одговорног судства, све друге реформе остају нестабилне."
— Проф. др Зоран Лукић, Правни факултет Подгорица
Кључне тачке расправе
Владајућа коалиција наступила је јединствено у подршци предложеним амандманима, наглашавајући да су они усаглашени са препорукама Венецијанске комисије и мишљењима ГРЕЦО-а. Министар правде истакао је да ће новоуспостављени механизам именовања чланова Судског савјета осигурати стручнији и независнији избор.
Опозициони клубови имали су подвојене ставове. Дио опозиције принципијелно подржава реформу, али указује на три конкретна амандмана за које сматра да задиру у уставна права. Конкретно, спорна је одредба о петогодишњем мораторијуму за именовање бивших политичара у судске функције — коју опозиција сматра дискриминаторном.
Реакција цивилног друштва
Невладине организације углавном поздрављају смјер реформе, уз задршке везане за транспарентност поступка именовања. Центар за мониторинг и истраживање (CeMI) позвао је на организацију јавних консултација прије коначног гласања, а Удружење судија упутило је писмо Скупштини са техничким примједбама на четири члана предложеног закона.
- Јачање независности Судског савјета кроз смањење политичких именовања
- Увођење обавезних интегритетских провјера за кандидате за судске функције
- Нови систем јавног бодовања судија по квалитету одлука
- Повећање транспарентности дисциплинских поступака
- Ојачана улога омбудсмана у надзору над правосудним системом
Европска димензија
Делегација Европске уније у Подгорици прати процес реформе судства са посебном пажњом. У изјави за медије, амбасадор ЕУ истакао је да ће примјена ових амандмана, уколико буду усвојени у предложеном облику, представљати значајан корак у процесу затварања Поглавља 23. То би директно утицало на динамику преговора о пуноправном чланству Crne Gore у Европској унији.
Анализа текста амандмана коју је провела Венецијанска комисија у мају 2026. дала је углавном позитивну оцјену, уз неколико конкретних препорука за прецизирање језика у члановима 14 и 27, које се тичу принципа непремјестивости и дисциплинске одговорности судија.
Очекивани исходи
Изгласавање амандмана очекује се на сједници Скупштине крајем августа 2026. Аналитичари сматрају да ће амандмани бити усвојени, али уз могуће мање измјене у погледу спорних одредби. Кључно питање је да ли ће изласком из коалиције двије мање странке доћи до потешкоћа при обезбјеђивању потребне апсолутне већине.
Уколико до тога дође, очекује се да ће Влада покушати да обезбиједи подршку независних посланика или да понуди измјену неколико спорних одредби опозицији. Процес имплементације усвојеног закона биће подједнако важан — Министарство правде предвиђа двогодишњи прелазни период.